Petar je krenuo kući, okrenuo se i viknuo: "Hvala Vam, bako!""U si me pozvao," nasmeja se ona, "sad si spreman za svet."
Jednoga dana, u njeno dvorište ulete dečak po imenu Petar, zadihan i zbunjen. "Bako," povika on, "moje reči su se posvađale! Ne znam ko koga voli, ko gde ide, niti čija je ovo kapa!" Petar je krenuo kući, okrenuo se i viknuo: "Hvala Vam, bako
Baka Gramatika se nasmeja i pozva ga unutra. "To je zato što ne poznaješ svoje , sinko. Oni su kao saobraćajci u jeziku." "To je zato što ne poznaješ svoje , sinko
Nekada davno, u zemlji gde su se reči kovale od sunca i kamena, živela je starica po imenu . Njena kuća nije bila od cigle, već od savršenih rečenica, a krov je bio učvršćen najčvršćim veznicima. Do večeri, Petrove reči više nisu bile u haosu
Do večeri, Petrove reči više nisu bile u haosu. Svaka je dobila svoj nastavak, svoje mesto i svoju boju. Shvatio je da srpski jezik nije samo skup pravila, već živa muzika gde svaki zarez znači udah, a svako veliko slovo novi početak.
Želiš li da istražimo neki poseban deo ove priče, možda ili kako se pravilno koriste padeži u svakodnevnom govoru?